U Et­no­graf­skom mu­ze­ju u Be­o­gra­du otvo­re­na je iz­lo­žba „Srp­ske pa­la­te u Tr­stu” autor­ke Gor­da­ne Gor­dić na ko­joj je pred­sta­vlje­no ka­ko su Sr­bi u tom ita­li­jan­skom gra­du to­kom dva i po vi­je­ka uspje­li da oču­va­ju svoj iden­ti­tet i ci­vi­li­za­cij­sku eman­ci­pa­ci­ju. Oni su po­red du­hov­nih osta­vi­li i mno­ga ma­te­ri­jal­na svje­do­čan­stva, svo­je sla­ve, mo­ći, a iz­nad sve­ga svo­je svi­je­sti. Za­če­tak raz­vo­ja sa­vre­me­nog Tr­sta po­či­nje u do­ba vla­da­vi­ne Hab­sbur­škog ca­ra Kar­la VI ko­ji 1719. go­di­ne pro­gla­ša­va Trst slo­bod­nom lu­kom u ko­ju ta­da po­či­nju da se do­se­lja­va­ju po­mor­ci, tr­gov­ci i za­na­tli­je iz raz­li­či­tih ze­ma­lja, ali i Sr­bi­je. Sr­bi su u Trst u po­čet­ku do­la­zi­li u ma­njim gru­pa­ma, da bi kra­jem 18. i po­čet­kom 19. vi­je­ka do­šlo do ve­li­kog pri­li­va srp­skih po­ro­di­ca uglav­nom iz Her­ce­go­vi­ne, Bo­ke ko­tor­ske i ta­da uga­še­ne Du­bro­vač­ke re­pu­bli­ke (1808). Ma­hom su to bi­le fa­mi­li­je tr­go­va­ca i bro­do­vla­sni­ka, ko­je su u no­voj sre­di­ni na­šle po­god­ne uslo­ve za na­sta­vak za­po­če­tih po­slo­va.
Sr­bi i Gr­ci ima­li su ve­li­ke za­slu­ge u iz­grad­nji i po­di­za­nju ugle­da Tr­sta kao sve zna­čaj­ni­jeg tr­go­vin­skog cen­tra. Car­skim pa­ten­tom Ma­ri­je Te­re­zi­je iz 1751. go­di­ne odo­bre­no je pra­vo­slav­nom sta­nov­ni­ci­ma gra­da da za­jed­no po­dig­nu svo­ju cr­kvu. Ži­te­lji dva na­ro­da is­po­vi­je­da­li su za­jed­nič­ku vje­ru u is­toj cr­kvi sve do 1782. ka­da su od­lu­či­li da sva­ko za se­be sa­gra­di bo­go­mo­lju. Ni­je, me­đu­tim, po­zna­to da li je uzrok po­dje­le bi­lo ne­sla­ga­nje oko je­zi­ka bo­go­slu­že­nja ili ne­čeg dru­gog, ali su Sr­bi 1861. na te­me­lji­ma sta­re i po­ru­še­ne, po­di­gli no­vu cr­kvu Sv. Spi­ri­do­na. Hram je ura­đen u srp­sko­vi­zan­tij­skom sti­lu, pre­ma na­cr­tu mi­lan­skog ar­hi­tek­te Kar­la Mač­ja­ki­ni­ja. Mno­gi isto­ri­ča­ri umjet­no­sti sma­tra­ju da je cr­kva u Tr­stu po lje­po­ti bez prem­ca me­đu hra­mo­vi­ma ko­ji se na­la­ze pod ju­ris­dik­ci­jom Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve.
Istom po­ve­ljom Ma­ri­je Te­re­zi­je iz 1751. odo­bre­no je Sr­bi­ma u Tr­stu da uz cr­kvu, osnu­ju i cr­kve­nu op­šti­nu i otvo­re ško­lu. Kra­jem 18. vi­je­ka te usta­no­ve po­sta­ju je­dan od kul­tur­nih cen­ta­ra u ko­ji­ma se oku­plja­ju is­tak­nu­ti stva­ra­o­ci, me­đu ko­ji­ma su Do­si­tej Ob­ra­do­vić, Vuk Ka­ra­džić, Pe­tar II Pe­tro­vić Nje­goš, Lu­ki­jan Mu­šic­ki, Jo­a­kim Vu­jić, Ma­ti­ja Ban, Jo­sif Ra­ja­čić, Mi­ha­i­lo Obre­no­vić i mno­gi dru­gi.
Jo­vo Kur­to­vić, je­dan od osni­va­ča Srp­ske za­jed­ni­ce, gra­di svo­ju pa­la­tu 1788.
go­di­ne na tr­gu Pon­te Ro­so. Ka­sni­je, to­kom pr­ve po­lo­vi­ne 19. vi­je­ka, Sr­bi po­či­nju da di­žu pa­la­te u no­vo­i­zgra­đe­nim grad­skim če­tvr­ti­ma, kao što su Đu­ze­pin­ska i Fran­če­skan­ska če­tvrt.
U tim dje­lo­vi­ma gra­da se na­se­lja­va­ju Alek­san­dar Ko­va­če­vić 1821, Mi­haj­lo Vu­če­tić 1825, Đor­đe Iva­no­vić 1825, Kri­sto­for Po­po­vić 1825, Kri­sto­for Šku­lje­vić 1832, Alek­san­dar Ba­jo­vić 1834. i mno­gi dru­gi.
Zgra­de či­ju su iz­ra­du na­ru­či­va­li ili ku­po­va­li imuć­ni Sr­bi uglav­nom su pro­jek­to­va­le naj­re­no­mi­ra­ni­je ar­hi­tek­te on­da­šnjeg Tr­sta. Naj­ljep­še pa­la­te, bro­do­vi i tr­go­vi­ne u Tr­stu bi­le su ne­ka­da srp­ske. Kur­to­vi­ći, Šku­lje­vi­ći, Gop­če­vi­ći, Iva­no­vi­ći, ko­ji su po­lo­vi­nom 18. vi­je­ka do­šli u grad, za­du­ži­li su ga ve­le­lep­nim gra­đe­vi­na­ma. Tr­go­vač­ka umi­je­šnost Tre­binj­ca Jo­va­na Kur­to­vi­ća (1718–1809) omo­gu­ći­la je ovom bro­do­vla­sni­ku bo­gat­stvo o ka­kvom su sa­mo mo­gli da sa­nja­ju ita­li­jan­ski ple­mi­ći. Ko­li­ko god su mu za­mje­ra­li „ne­zna­no” po­ri­je­klo, Tršćni su mo­ra­li da pri­zna­ju i za­u­vi­jek za­bi­lje­že nje­go­va dje­la. Ta­ko je osta­lo za­pi­sa­no da je pr­vi brod ko­ji je ika­da pro­šao kroz Su­ec­ki ka­nal, bio u vla­sni­štvu ovog Sr­bi­na. Sem to­ga, Kur­to­vić je bio pr­vi ko­ji je us­po­sta­vio stal­nu tr­go­vač­ku li­ni­ju ovog sje­ver­no­i­ta­li­jan­skog gra­da sa Ame­ri­kom (1782).
Već 1788. sa­gra­dio je svo­ju pa­la­tu u Tr­stu, na tr­gu Pon­te Ro­so.
Da­nas, sta­re po­ro­di­ce su ne­sta­le, ali su gra­du osta­le ne­ke od naj­ljep­ših pa­la­ta. Jed­na od naj­mo­nu­men­tal­ni­jih je po­me­nu­ta pra­vo­slav­na crk­ca Sv.
Spi­ri­do­na iz 1869. ko­ja je bi­la ste­ci­šte i uslov za op­sta­nak za­jed­ni­ce ko­ja je obi­lje­ži­la isto­ri­ju sa­vre­me­nog gra­da.M. Nje­guš